петак, 14. јул 2017.
среда, 12. јул 2017.
ДЕВОЈКЕ У СРБИЈИ: ИДЕШ ГОЛА А КАД ТИ НЕКО ПРИЂЕ ОДБИЈАШ ГА, ШТА ЈЕ С ТОБОМ И ШТА ТИ ХОЋЕШ У СТВАРИ'?
ЕГЗИТ ОЧИМА ПОСЕТИОЦА
Недавно је у Новом Саду – тачније речено Петроварадинској тврђави – завршен музички фестивал Езгит. Нисам љубитељ те музике и никада нисам био на њему иако ми је под носом. Али поштујем слободу других људи. Нека свако слуша шта жели.
Један мој пријатељ је био не њему и написао ми утиске. Нећу споменути његово име руководећи се пословицом: имена су мрска за спомињање (nomina sunt odiosa). Могу напоменути само то да је реч о наочитом и високобразованом мушкарцу, који има све предиспозиције да буде пожељан за везу и брак. Али мој пријатељ има несрећу да је рођен и одрастао у Србији – Феминистичкој држави без премаца. Мој пријатељ је завршио факултет, али – попут многих других са таквим квалификацијама – није могао да нађе посао. То што је мушкарац није му помогло. Верујем да му је чак и одмогло имајући у виду да Влада Србије здушно води политику „родне равноправности”, тј. политику фаворизовања жена.
Пријатељ је отишао у иностранство „трубухом за крухом”. То може да буде мучно, али и обогаћујуће искуство. Боравак у иностранству може да прошири наше видике и омогући нам да боље савледавамо нас сáме. И сâм сам био у иностранству и носим драгоцена искуства.
Прочитавши моју објаву „Шетња Новим Садом” он је био подстакнут да напише своје утиске о боравку у Новом Саду за време фестивала Егзит. Он признаје да је осетио огромну „количну фрустрације”. Био је то – продужава он – „велики удар на моја чула”. Зашто? „Толико прелепих жена на улицама и наравно све полуголе.” То је оно што свако лако примети. Човек би помислио да је Нови Сад љубавни рај, али он то није. Он је љубавно чистилиште.
Пријатељ продужава: „Питао сам се чије су то девојке”. Реторско питање је на месту, а одговор јасан: улавном ничије. Он траже момке, али тако да сваког који им приђе одбију у старту. Оне се – продужава пријатељ – „жале да нема мушкараца и да им нико не прилази”. А када им неко пређе – попут мог финог пријатеља – онда се понашају арогантно. Он бележи: „Генерални утисак је да су наше девојке изузено некомуникативне. Неке би се само окренуле на другу страну када бих им пришао.” Ово искрено признање је драгоцено. Оно указује на огромни несразмер између женских декларативних жеља и фактичког понашања. Желимо момке, али их одбијамо чим нам се приближе.
Пријатељ то такође увиђа: „То се не би очекивало од полуголих девојака које ђускају уз техно музику верованто под утицајем неких супстанци.”
Понашање девојака је заправо разумљиво. Девојке се свакодневно кљукају феминистичком пропагандом да су мушкарци насилници и кретени, а оне дивне и красне. Феминистичка пропаганда има много јаче дејство него што се то обично признаје.
Пријатељ је споменуо и једног странца који „већ две године живи у Новом Саду и константно је у вези”. Њему „у граду девојке саме прилазе и траже број телeфона”.
Понашање довојака је и ту заправо логично. Оне верују да су странци имућнији. Често и јесу.
Пријатељ напомиње да су странкиње обучене с више стила. Нема код њих „штикли и килограм шминке”. То је такође разумљиво. Провокативно обачење наших девојака је симптом кризе мушкости – њихове економске и емотивне слабости. У друштвима где постоји мали број пожељних мушкараца постоји велика женска конкуреница, а тиме и неодољив порив за атрктивним изгледом. У друштвима где има више пожељних мушакраца – а таква су на Западу – порив за сексепилним изледом бледи.
Мој пријатљ додаје и то да су наше девојке „дефинитиво лепше”. Утисак је субјективан, али га делим. Зашто се онда лепе девојке тако изазовно облаче када су већ природно лепе? Због лова на квалитене мушкарац којих нема много.
Мој пријатељ завршава репортажу из Новог Сада констатацијом да се у њему „осећао буквално као риба на сувом”. Разумем га. Само како је нама који у њему стално живимо?! Ми смо стално рибе „на сувом”.
Путопис мог пријатеља је драгоцен са социолошког и психолошког аспекта. Он је непосредно сводочанство да у Србији постоји велика криза мушкости. То је факат коју никава заташкавања ни ублажавања не могу прикрити. Феминистичка теза о дискриминацији жена сушта је супротност фактичког стања. Једини лек за женско газлолићавање је еманципација мушкарца. Политика наше Владе је потпуно погрешна.
Владислав Ђорђевић
уторак, 11. јул 2017.
GRCI PLJAČKAJU SRPSKE TURISTE A KADA DOĐE DO TUČE HAPSE
POGLEDAJ VIDEO:
DOLAZIM DA GLEDAM ĐOKOVIĆA U FINALU!
Imam obaveze na treninzima, ali mi je nedelja slobodna, tako da ću doći
da gledam Novaka u borbi za pehar - poručio je trener Fulama
SLAVIŠA Jokanović stigao je u ponedeljak na Vimbldon da bodri Đokovića,
ali je meč protiv Manarina odložen za sutradan. Navijači su ga danas
preko Tvitera pitali da li će opet doći.
Imam obaveze na treninzima, ali nedelja nam je slobodna, pa ću doći da gledam Noleta u finalu – napisao je trener Fulama.
UŽAS: UBILI TRUDNICU, OGLASIO SE MUŽ PREMINULE ŽENE
Muž preminule trudnice: Klinika odbila da primi zahtev za izdavanje dokumentacije
Suprug preminule trudnice Ivane Kostić i otac nastradale bebe Vere oglasio se prvi put nakon tragedije
NIŠ – Suprug preminule trudnice Ivane Kostić i otac nastradale bebe Vere oglasio se prvi put nakon tragedije
Evo šta je Aleksandar Kostić iz Niša poručio preko grupe na fejsbuku ''Pravda za Ivanu i Veru''.
Danas
11.07.2017. u 14 sati smo otišli u pravnu službu KC Niš, kako bi
predali ''Zahtev za izdavanje medicinske dokumentacije'', na koji imam
prava na osnovu “Zakona o zastiti prava pacijenata”. U pravnoj službi su
nam rekli da to moramo da predamo u pisarnici.
U 14.10 bili smo u
pisarnici i zahtev je preuzeo čovek koje je za to zadužen. Istog
momenta je sve zaveo u knjigu i udario pečate kako i treba, i meni dao
moju kopiju dokumenta. Takođe mi je dao i original uz reči: ''Odnesi to
na GAK (Ginekološko – akušerska klinika) i samo predaj na šalter''.
Ja
sam uzeo dokumenta i oko 14.20 smo bili na GAK na šalteru. Na šalteru
sam pitao:''Da li ovde mogu da predam zahtev?''. Upitala me je: ''Kakav
zahtev?''. Odgovorio sam: ''Zahtev za izdavanje medicinske
dokumentacije.''
Ona je pokazala rukom na koleginicu iza nje, i
rekla pokazujući na nju: ''Došao si na pravo mesto.'' Ta žena, na koju
je ona pokazala, rekla je: ''Sačekajte me tu preko puta.'' Posle jednog
minuta, došla je i rekla: ''Dajte da vidimo o čemu se radi''. Pročitala
je zahtev, koji sam joj dao, sa vidno smrknutom facom i pitala me je:
''Da li se radi o pacijentici koja je preminula u Beogradu?'' Rekao sam
''Da.''
Ona je rekla kako ne može da nam izda kopije odmah i da mora da mi vrati zahtev.
Rekao
sam, da meni ne trebaju kopije odmah, već da postoji rok u okviru koga
je navedeno do kada kopije mogu da se dostave na kućnoj adresi ili da me
pozovu lično kako bih preuzeo dokumentaciju tj. kopije.
Gledajući zahtev koji je overen ispravno u pisarnici, rekla je: ''U redu je, uzeću ga.''
Rekao
sam da želim da se potpiše, kako na njenom primerku tako i na mojoj
kopiji, da ja budem siguran kako je neko prihvatio zahtev, a ne sutra da
bude IZGUBILO SE. Pitao sam je kako se zove, i ona je rekla ime.
Zatim
sam pitao, kako se preziva i ona je rekla prezime. U tom trenutku je
rekla kako ne želi da primi zahtev i ne želi da stavlja svoje ime i
prezime. Rekla je kako ne može da primi zahtev, dok traje sudski
postupak i da mora direktor da odobri. Zaprepašćeno smo pitali: ''Kakav
sudski postupak?''
Ona je ponovila, barem tri puta, kako ne može
da primi zahtev dok traje sudski postupak. Rekli smo: ''OK. Vi primite
zahtev, a direktor neka odluči šta će i koji postupak da sprovede.''
Bacila
je papir (kao da je šugav) na jednu od stolica ispred njene
kancelarije, govoreči kako je direktor na odmoru, ali da će ona otići
kod zamenika direktora i da ona nije dužna da primi zahtev, već da treba
da ga vratimo u pisarnicu. Našli smo se u čudu, i razmišljali šta da
radimo, kome da se obratimo u ovakvoj situaciji...
Razmišljao sam
se, da li da pozovem policiju ili nekog iz novina. S obzirom da smo
sami ostali u hodniku, niko ništa nije hteo da nam kaže, otišli smo u
pisarnicu i ja sam rekao istoj osobi koja mi je dala dokumenta da
odnesem u GAK, da su mi rekli iz GAK-a da trebam njemu da predam
dokumenta, pa da ih on dostavi GAK-u.
On je ponovo, uzeo
dokumenta i pregledao ih, govoreći kako nije njegova dužnost da dostavi
papire na naznačenoj instituciji GAK Niš. Rekao sam mu da je on dužan da
preda dokument jer ga je on i zaveo. Prihvatio je dokument.
Sve ovo što sam rešio da podelim sa vama, mogu da potvrde još dve osobe koje su u to vreme bile sa mnom.
Na
ovakvo nerazumevanje, i neprofesionalnost nisam naišao ni u jednoj
instituciji koju sam posetio proteklih nekoliko dana, radi prikupljanja
dokumentacije za moju pokojnu ženu Ivanu i ćerku Veru.
SMRT IZAZVALA VELIKO OGORČENjE
Smrt
mlade porodilje i njene bebe izazvala je veliko ogorčenje javnosti i
sumnju da lekari nisu preduzeli sve mere da bi njihovi životi bili
spašeni. Ivana je bila zdrava, mlada žena kojoj je ovo bila prva
trudnoća. Problemi su se javili u sedmom mesecu kada je izabrani lekar
niškog Doma zdravlja zbog visokog pritiska uputio na lečenje na Klinici
na ginekologiju gde je primljena 21. juna.
UŽAS NA ZAKINTOSU SE NASTAVLJA - GRCI HAPSE ISKLJUČIVO SRBE i to zbog njihovog crnca koji je bio problematičan
Da uhapšeni Srbi prilikom ubistva američkog državljana, nisu krivi, očigledno je na nezvaničnim snimcima, koje za sada tužilaštvo i policija kriju od javnosti. Roditelji osumnjičenih i nepotrebno zatvorenih, trde da se ubica zna i da su ga Grčki mediji jasno oznaličli, te da im uopšte nije jasno zašto im drže decu u zatoru. Advokati koje su angažovali iz Srbije, su nemoćni, jer je grčki pravosudni sistem veoma strog i jasan u pogledu načina zastupanja.
Grčka policija je danas uhapsila još jednu osobu zbog ubistva
američkog turiste na Zakintosu, prenose beogradski mediji. Međutim, RTS
nezvanično saznaje da su uhapšene dve osobe.
Kako se navodi, policija ima snimke sa sigurnosnih kamera pomoću
kojih je identifikovala devetog osumnjičenog za zločin, a nakon potrage
on je uhapšen jutros.
Пријавите се на:
Коментари (Atom)